Књижевност 50-80 године XIX века у Србији

У другом полувремену 19 века Србија и Црна Гора је већ имала своју државност и постепено је ојачала, али до 70 године и даље остала притоком Турској.
Поред тога, дел од српских земаља припада, као и раније, Османској царевини, Војводина била у власништву Аустријског царства.

Модерни поглед на Београд са реке Саве

1840 година отвара потпуно нову фазу у развоју српске и лужичке књижевности. До 1840 није била национална штампа у Србији и цела књижевна активност Србији носила секташке карактер, није било публицитета.
Србска и лужичка поезија овог периода повећана у износу и на квалитету.

Најбистријим представником овог периода српској и лужичкој поезији jе постао Хандриј Зејлер - ( Handrij Zejler; 1804—1872) познати песник, један од пионира српско-лужичкоj књижевности.

Сви радови карактеризира функцијама драме и трагедије; његове специфичне карактеристике: трагедије у песми Зејлер никад не затвара само на личних мотива, то је увек - трагедија етничке групе, која је у константним условима борбе за опстанак и очување матерњег језика.

Други период српског романтизма почиње у 50 години, а завршава се у 70 години.
Млађе генерације писаца, који су ушли у литературу на почетку 1950 године - Змај, Якшић, Костић, - узео романтизам као главну линију књижевног развоја. Око три деценије романтизам ће бити водећи правац у литератури.

Романтизам у српској књижевности наслеђује и развија идеје о
претходне ере - Посвећења - о словенском реципроцитета,
о потреби у националној књижевности
уз подршком на народни епски и фолклор.
Српски романтични херој свестан себе
колектива и поносан на то, он не
тражи слободу за себе лично.

Главнима представникама другог периода романтизма у Српској књижевности су били:
1) Змај Јова (1833 - 1904);
2) Ђура Јакшић (1832 - 1878);
3) Лаза Костић (1841 - 1910).

Јован Јовановић Змај
Јован Јовановић Змај, угледни српски песник, је рођен 24 новембра, 1833, у Новом Саду. Објавио његове песме за много година под другацијим именима (чешће Змај);
Као преводилац поезије на српском језику, на Змај није једнако до данашњих дана. Пушкина , Лермонтова, Некрасова, Доброљубова, и многих других великих песника он је дао српској књижевности.
Патријарх српског Романтизма - Јован Јовановић Змај, његов рад посветио служби свог народа. Његове недавне књиге "Снови" и "Босиљак" непоправљивог посебну забринутост за народни корени националне поезије и културе.
Много од његовој креативност је песме за децу; Написао је многе пјесме, пун љубави и нежности, наду и радости.

Ђура Јакшић
Ђура Јакшић - српски песник и писац, сликар, драмски писац, члан Српске боемски, патриот.
Јакшић написао око 40 приче, три драме ("Насељавање Срба" (1863), "Елизавета, принцеза од Црне Горе" (1868) и роман "Ратници". То је један од најталентованијих српских сликара 19 века, а најистакнутији представник романтизма у српском сликарству.

Лаза Костић
Рођен је 1841 године у Ковиљу, у војничкој породици.Он је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар.
Костић је своје књижевно стварање почео у веку романтизма, поред Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је стао у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и дваестак епских песама, балада и романси.
Збирке поезије (1873, 1874, 1900) садрже стихове љубави и романтично романсе. Омиљена слика Костићаа је легендарни древни херој Прометеј, који представља отпор покорених народа, снагу духа, побуну и слободу.