МЕТОДИ РАДА С УЧЕНИЦИМА И НАСТАВНИЦИМА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Садржај
1. ДЕО
Полифункционалност
савремених школских
библиотека
Произвољност или
професионализам:
проблеми и заблуде у
процесу трансформације
класичне школске
библиотеке у савремену
Феномен стваралаштва
Циљеви и задаци и
одговарајућа
методологија рада
2. ДЕО
Етимологија
Критеријуми за избор
наставних тема и садржаја
којима се приступа
мултидисц. и мултимед.
Примери стваралачке
интеракције на свим
нивоима образовања
Закључак: заједнички
елементи; улога школске
библиотеке, отежавајући
фактори и превазилажење

ФУНКЦИЈЕ БИБЛИОТЕКА
подаци → информације → знање → мудрост
= допринос знању

ИЗМЕЊЕН ОДНОС ФУНКЦИЈА БИБЛИОТЕКА
Од самог знања важније
је како најлакше и најбрже
доћи до информације.
библиотека =
управљање знањем

ДЕЛАТНОСТИ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
Промене не настају увођењем нових области рада,
него у специфичним задацима унутар тих области.
стручно
усавршавање

Програмски документи за савремене школске библиотеке
МЕЂУНАРОДНИ –
Секција ИФЛА за школске библиотеке
Манифест за школске библиотеке – 1999.
Смернице за школске библиотеке – 2002.
ДОМАЋИ
Нису детаљније и прилагођено домаћим условима разрађени светски документи.
Правилник о програму рада стручних сарадника у ОШ, 1994.
Минимум стандарда за школске библиотеке, 1973.
Закон о основама образовања и васпитања, 2004.
Правилници о норми часова и стручној спреми, стицању лиценце, 2000 – 2005.

ШКОЛСКА БИБЛИОТЕКА КАО ОРУЂЕ РЕФОРМСКИХ ПРОМЕНА У ОБРАЗОВАЊУ
класична школска
библиотека:
чување, обрада,
изнајмљивање
књига, углавном
лектире и
литературе из
области
друштвених наука
савремена школска библиотека =
педагошки мултимедијални центар
/ библиотечко-информациони
центар / центар за информације /
центар за едукативну технологију /
медијатека / банка информација /
центар ресурса / центар образовне
грађе
проширене функције школ. библиотеке

Проширена улога школске библиотеке - полифункционалност
планирање и програмирање рада у настави
припрема наставника и ученика за наставу
техничко-просторна подршка настави
компензација и допуна настави
производња сопствених извора знања
обука у руковању савременим изворима знања
култура комуницирања
самообразовање ученика
индивидуалан и индивидуализован рад с ученицима
самообразовање и усавршавање наставника
преношење информација у друге радне просторије
праћење и верификовање рада
. . .

Релације интеракције савремене школске библиотеке и наставе
наставник – библиотекар: планирање и програмирање часова, ваннаставних активности, слободног времена, набавке...
наставник – ученик – библиотекар: упућивање ученика на изворе знања, реализација и осмишљавање часова и др. активности у библиотеци
библиотекар – ученик: вођење и неговање интересовања ученика, обука у коришћењу извора знања, рад секција...
ученик – ученик / наставник – наставник: самобразовање, самостални истраживачки рад групе ученика / наставника
ученик / наставник – машина

Предности савремене школске библиотеке
модернизовање наставе
растерећење наставника
оспособљавање ученика за самостално коришћење различитих извора знања и самообразовање током читавог живота
искоришћени ресурси школе
већа могућности тимског рада наставника и интеракције наставе различитих предмета и школске библиотеке
стваралаштво наставника без рутине, ученика без принуде
економичност и ефикасност – лакше је и јефтиније опремити библиотеку, него све кабинете

Проблеми и недоумице школских библиотекара
просторни предуслови и ресурси опреме – системско решавање по утврђеним стандардима или од случаја до случаја
неразумевање управе и колега
отпор према новинама – деградација класичне школске библиотеке
не треба чекати готова решења
предузимљивост и упорност професионалца новог доба: објаснити другима, придобити их за позитивне помаке, предочити у чему су предности; покретати иницијативе, писати пројекте…

Представља ли савремена школска медијатека деградацију библиотеке
више делова или
просторија повеза-
них међусобно,
опремљених за
коришћење свих
наст. средстава,
извора информ.
и за све облике
рада:
индивидуални, рад
по мањим и већим
групама;
тихи и бучни
делови

Произвољност или професионализам у процесу осавремењивања школске библиотеке
Предузимљивост, иницијатива, сналажљивост школског библиотекара не смеју да га одведу у сваштарење и произвољност.
дозирање и провера квалитета садржаја забавног карактера: компјутерске игрице, цртани и играни филмови, ТВ-програм, друштвене игре…
разграничавање садржаја које нуди школ. библиотека од садржаја дневног боравка, разних клубова… и места за прекраћивање досаде на популаран начин
омеђавање поља рада школ. библиотекара с децом и наставника или “стручњака” ван школе: секције, радионице и др. ваннаставне и ваншколске активности
строга контрола услуга које ученицима нуди школска библиотека: фотокопирање, скенирање, нарезивање…
Основна и претежна функција школ. библиотеке мора остати научно-
-истраживачки центар у малом као припрема и васпитање корисника за велике библиотечке системе у будућности.

Осврт на oпис посла школског библиотекара
Професионална свест и знања из две области подједнако: библиотечко-информационе и педагошко-методичке
Школски библиотекар је, без обзира на струку по базичном образовању (учитељ, проф. српског или страног језика и сл), стручни сарадник и није упућен на један, него на све предмете, не само на ученике, него и на наставнике, родитеље…
Школски библиотекар не негује област своје струке за коју има склоности, него ствара погодне услове за развој и неговање свих области и предмета у школи
Школски библиотекар није “момак за све” него има планом и програмом предвиђене послове којима се бави.

ФЕНОМЕН СТВАРАЛАШТВА
НИЈЕ (САМО)
креирање новог
савладавање задатог
предмет лепих уметности
оригиналност
атрактивност
субјективно виђење
даровитост
лепота
инспирација
моћ одабраних
НЕГО (И)
тумачење познатог
дописивање и промена задатог
свих области људског знања
хармонија с претходним
дубина
искуство других
велики труд
сврховитост
планирање
дужност свих

Стваралачки однос школског библиотекара према свом послу?
остваривање максималних резултата
у оквиру задатог и полазећи од затеченог стања
опис посла школског
библиотекара предвиђен
школским и другим актима
стање и ресурси школске
библиотеке и могућности
школе у складу са ШРП
Човек стваралац (homo ludus) задато и затечено
свесним напором превазилази и побољшава –
ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ

Методи и облици рада с ученицима и наставницима
индивидуално, у пару, групно, тимски, фронтално
усмерени облици рада – планирани или у ходу договорени
спонтани – непланирани, не подлежу роковима, али се могу предвидети: свакодневне активности
Методологија рада произилази из циљева и задатака школске библиотеке и дужности школског библиотекара.
У реализацији сваког задатка школске библиотеке библиотекар се опредељује за најефикаснији метод

Избор метода у раду с наставницима(примери)
Информисање и обавештавање о набавци стручне литературе и наст. средстава
појединачни разговори
огласна табла
упитници
редовна краћа излагања на састанцима Наст. већа
Израда наставних листића
библиотекар ради уместо наставника
Сваком наставнику појединачно помаже у савладавању техника потребних за израду листића
кратке обуке за групу наставника који се не сналазе у изради листића

Избор метода у раду с ученицима (примери)
Организација и обавештавање о некој културној делатности у библиотеци
школски разглас
позивнице које направи библиотечка секција
Књига обавештења
мала позиварска представа на одморима и међусмени у извођењу секције
Ученици не умеју да кажу која им књига треба
библиотекар се обавештава код учитеља / наставника
враћање ученика по допунска обавештења
нагађање и понуда могућих наслова, аутора…
договор с наставником о организованој посети школ. библиотеци када ће се ученицима објаснити појмови аутора, избора, антологије и сл.

Опште поставке добро одабране методологије
Усмереним облицима рада с ученицима увек претходи договор, планирање или саветовање с наставницима.
Најбоље је да активности с ученицима буду планиране, дозвољене и прихваћене од руководства школе, стручних актива, одељенских већа или других тела и органа школе.
Метод рада треба да буде изабран тако да покреће на самообразовање, истраживање, усавршавање, самосталан рад и сналажење у информацијама.
Инвентивност школског библиотекара огледа се у способности да одабере најефикаснији метод за постизање циља у одређеном колективу и ученичкој заједници или у појединачном раду с корисницима.

2. ДЕО
Релативну самосталност у избору метода рада, осим у рутинским пословима, школски библиотекар има још само у раду са библиотечком секцијом. Сви остале активности с наставницима и ученицима, у мањој или већој мери, упућене су на наставу и ваннаставне активности (разлика у односу на дечија одељења јавних библиотека).
избор мултидисциплинарног метода – повезује све дисциплине (предмете), наставу и ваннаставне активности, рад и са ученицима и са наставницима
ФУНКЦИЈА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
У МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОМ МЕТОДУ
И МУЛТИМЕДИЈАЛНОМ ПРИСТУПУ
НАСТАВИ И ВАННАСТАВНИМ АКТИВНОСТИМА

Етимологија
усложњавање људских знања → специјализованост људских знања + интердисциплинарност (упућеност на сродне и помажуће дисциплине у оквиру исте науке), мултидисциплинарност (упућеност на друге сродне науке и дисциплине)
убрзан развој технолошких изума
технологија образовања
савремена средства комуникације померају
границе перцепције

медиј ~ посредник, средина, канал, пут; медији у васпитно-образовном процесу: посредници путем којих се стиче знање = извори знања
мултимедијалност → многострукост извора знања; књига и штампани медији нису једини, чак ни основни извори знања; жива реч → наставник – ученик ; АВ извори, електронски…→ ученик - машина

Владавина машина или владање машинама
технократија – владавина машина
технолатрија– некритична опчињеност машинама, изворима знања и савременим наставним и средствима комуникације
технофобија – неразуман страх и отпор према према савременом
хуманистичке науке → подизање хуманих и естетских вредности на ниво уверења и регулатора поступака ученика
машине као олакшице, умеће владања њима

Критеријуми при опредељивању за мултидисциплинарни метод и мултимедијални приступ настави
практични разлози: сва наставна средства и извори знања на једном месту (Вуков рад, Бој на Косову...)
’’велике’’ теме, у културном и националном смислу (Косово, свети Сава, народне лирске песме...)
деци и младима занимљиве теме (Никола Тесла...)
незанимљиве, тешке теме за децу (Андрић, стара српска уметност, античка култура...)
корекција наставног плана и програма (мало часова предвиђених планом)
теме и целине за чију је успешну обраду посебно потребно познавати друге науке и дисциплине

ПРИМЕРИ СТВАРАЛАЧКЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ ВИШЕ ДИСЦИПЛИНА

1. пример – основна школа, млађи узраст

2. пример: основна школа, млађи узраст

3. пример: основна школа, старији узраст

4. пример – основна школа, старији узраст

5. пример – средња школа општеобразовног типа

6. пример: средња школа општеобразовног типа

7. пример – средња стручна школа, техничка

Остали примери
Свети Сава
Тимски рад: анализа шта и у ком разреду, на ком часу обрађујемо; планирање активности обухвата редовне часове, ваннаставне и слободне активности, ЧОС, културне и јавне активности.
План подразумева систем концентричних кругова, интердисциплинарност и мултидисциплинарност у приступу, коришћење свих постојећих наставних средстава и набавку нових.
У планирању учествују: наст. српског, историје, музичког, ликовног, техничког, учитељ и вероучитељ, стручни сарадници.
Народне лирске песме
Тимско планирање - анализа које врсте и на који начин се обрађују, у зависности од узраста; коришћење лектире; неодвојивост текста од мелодије; доношење додатних и допунских решења за раздвајање од других песама и музике истог или сличног назива и усвајање методологије популаризације изворне традиционалне песме у школи.
План доносе: наставник српског, учитељ, наставник музичког, стр. сарадници; пописују, размењују аудио-средстава.

Остали примери
Недеља чистоће
Тимско планирање: екологија, биологија, лингвистика, ликовно, верска настава, грађанско васпитање, трговачки предмети…
Теме: чистоћа окружења, чистота језика, чистота душе, чисти рачуни, искреност људских односа – игра Чиста истина …
Недеља сатире:
Јунаци у нејуначка времена
Тимско планирање: језици, историја, митологија, изборни предмети, физичко васпитање…
Марко Краљевић у историји и предању; епски јунаци других националних књижевности; различити видови храбрости; Домановић- Марко Краљевић данас; такмичење у витешким играма

Шта је заједничко наведеним примерима
Библиотека је место планирања, припреме, истраживања, по могућности – и реализације часова и активности.
Слични наставни садржаји обрађују се на часовима и активностима сродних предмета – мултидисциплнарно; у оквиру истог предмета садржајима се приступа интердисциплинарно, интертекстуално и контекстуално.
Садржаји се обрађују на свим врстама наставе, ваннаставних активности и у слободно време, чиме се постиже индивидуализован рад с ученицима и захтеви степеновани спрам ученичких могућности и интересовања.
Штампана грађа - текст основни је и полазни медиј, остали су само допуна или компензација.
Садрже и покушаје стваралачког израза блиског савременим генерацијама, али не стихијски и на редовним часовима.

Улога школске библиотеке
школска
библиотека
иници
јатива
подршка
логи
стика
моти
вација
плани
рање
допуна
школска
библиотека
синтеза
документовање
про
це
на
праћење
вре
дно
ва
ње

Отежавајући фактори
разредно-часовни систем
неопремљеност школе, недостатак наставних средстава
неусаглашеност плана и програма различитих предмета, лош план сопственог предмета
одсуство идеја
неспремност наставника на сарадњу
Превазилажење тешкоћа
замена часова с колегама, спајање одељења...
прилагођавање условима, планирање набавке, позајмица; људски фактор је најбитнији
Рутина је антипод стваралаштву – креирање сопственог оперативног и годишњег школског плана спада у посао наставника.
Слушајмо и питајмо друге
области предмета и сарадња међу њима су законска претпоставка; увек можемо сами