Земљорадња Србије

Структура земљишног фонда
У Србији по становнику има двоструко више обрадивих површина него у Европи.
У укупној површини Србије од 8,8 милиона ha пољопривредно земљиште чини 65%, шуме 26% и неплодно земљиште 9%. У структури пољопривредних површина доминира обрадиво земљиште (81,7%), пашњака је 17,7%, а рибњака, трстика и бара 0,6%. Већи део обрадиве обрадиве површине чине оранице и баште (78,3%). Знатно мање је воћњака (5,5%), винограда (1,8%) и ливада (14,4%).

Ратарство, воћарство и виноградарство
Ратарство је најзначајнија грана земљорадње у Србији. Највише површина засејано је житима, све више се гаје сточне и индустријске биљке, а повртарство се од традиционалног оријентише ка тржишном.
Гајење жита је основа пољопривреде Србије.
Пшеница је главно хлебно жито и важна сировина у прехрамбеној индустрији. Гаје се озиме и јаре пшенице,а све више и високородне сорте. Пшеница захтеба плодно земљиште, довољно влаге за “наливање” зрна и сув период за сазревање и жетву. Просечни приноси износе 3,5 t/ha.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Кукуруз у пољопривреди Србије има највећи економски значај. За исхрану стоке користи се 80-90% производње. Потребно му је више влаге него пшеници, али успева и на лошијим земљиштима. Приноси су порасли на 4,5-5,0 t/ha јер су у нашим институтима створени хибриди који су међу најбољим у свету.
Раж је отпроран на ниске температуре и успева и на лошијим земљиштима. Гаји се у панонској равници, али и на преко 1 000 m н.в. Користи се за прављење ражног хлеба, вискија, вотке...

Ратарство, воћарство и виноградарство
Јечам се гаји у планинским и панонским областима. Засејане површине често варирају. Корисити се као сточна храна и у индустрији пива. Због великог увоза страних пива, наша производња је смањена, те и повшине под јечмом.
Овас је жито брдско-планинских предела. Раније се највише користило за исхрану стоке (нарочито коња), а сада и као људска храна (овсене пахуљице).

Ратарство, воћарство и виноградарство

Ратарство, воћарство и виноградарство
Повртарство постаје све важнија грана ратарства. После 1950. године површине под поврћем су удвостручене. Поврће се гаји на традиционалан начин али све више у стакленицима и пластеницима, за индустријску прераду, паковање и чување у смрзнутом стању...

Ратарство, воћарство и виноградарство
Кромпир се користи у непосредној исхрани становништва, у прехрамбеној индустрији (чипс) и за производњу скроба, шпиритуса и вотке. Гаји се на више од 100 000 ha, а годишња производња је приближно један милион тона.
Пасуљ је традиционално заступљен у исхрани становништва, али се укупни приноси смањују. Већином се гаји у централној Србији, а мање у панонским и косовско-метохијским областима.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Парадајз се гаји на плодном и влажном земљишту алувијалних равни и све више у стакленицима и пластеницима. После 1950. године површине под парадајзом увећане су 5 пута, а производња 3 пута.
Паприка успева у равницама широм Србије, али је постала синоним Лескобачке котлине. Површине и проиводња су после 1950. порасли 4 пута.
Купусу, карфиолу и кељу одговара ритско и алувијално земљиште на коме је могуће наводњавање. Гаје се у Подунављу, Посавини, Поморављу...

Ратарство, воћарство и виноградарство
Лубенице и диње најбоље успевају на квалитетном и влажном земљишту Доњег Срема, Мачбе, Стига, Јужног Поморавља...
Зелена салата, грашак, краставци, бели, црни и млади лук највише се гаје на алувијалном земљишту, али све више у стакленицима и пластеницима, тако да су готово изгубили сезонски карактеп.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Сточне (крмне) и индустријске биљке гаје се све више јер се сточарство трансформише од пашњачког ка стајском, а сточарство се усмерава ка снабдевању агроиндустрије.
Детелина и луцерка заузимају ¾ површина под сточним биљкама. Гаје се углавном у централној Србији. У поређењу са 50-им годинама ХХ века површина и производња детелине увећани су за 6-7 пута, а луцерке 3-4 пута.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Ливаде су значајне за добијање сена. Простиру се углавном у централној Србији и косовско-метохијским крајевима.
Површине засејане индустријским биљкама за 50-60 година уваћане су 2,5 пута.
Сунцокрет се користи за добијање јестивог уља. У Панонској равници је 85% површина Србије под сунцокретом.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Соја се користи за добијање уља, сточне хране и бројних агроиндустријских производа. У Србији се интензивније гаји после 1975. године. У панонским пределима добија се 90% производње, а знатне количине се и увозе (из САД).
Уљана репица је важна уљарица, али засејане површине и годишњи приноси варирају. Готово целокупна њена произвидња у Србији добија се из панонских области.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Шећерна репа гаји се у панонској, посавској и поморавској равници. Експанзију је имала 1980-1990. године, али се површине и укупан принос смањују.
Дуван се гаји у Банату, западној Србији (Љубовија, Осечина, Крупањ), околини Ниша, Гњилана и Врања. Углавном је заступљен оријенталски и полуоријенталски дуван, а на северу Србије војвођански и вирџинијски.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Воћарство у Србији има дугу традицију. Природни услови погодни су за гајење средњоевропског воћа, које се користи као свеже и препађује у домаћинствима или у прехрамбеној индустрији (сушено воће, слатко, ракије, сокови, џемови, компоти, мармеладе).

Ратарство, воћарство и виноградарство
Шљиве су најраспрострањеније воће у Србији. Са приближно 50 милиона стабала убере се годишње 400 000-600 000 тона плодова. Традиционално гајење “пожегаче” се смањује, а предност добијају нове сорте (“стенлеј”).
Јабуке и крушке се све више гаје на плантажама. Број стабала и производња су у протеклим деценијама вишеструко повећани.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Трешње и вишње су на тржишту веома тражено воће. У односу на године после Другог светског рата производња трешања повећана је 2-3 пута, а вишања 10 пута. У централној Србији убере се ¾ укупног рода.
Кајсије и брескве су осетљиве на температурне екстреме, временске непогоде и транспорт. За 50-60 година убране количине брескви порасле су 6 пута, а кајсија 2 пута.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Јагоде су осетљиво воће и гаје се углавном у близини већих градова. У домаћој понуди налазе се углавном свеже.
Малине се гаје углавном у западној и југозападној Србији, планташки, на приватним поседима, на више од 12 000 ha, са просечном годишњом производњом 50 000-60 000 тона. Србија је у последњој деценији ХХ века давала приближно 20% светске произбодње малина.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Виноградарство у Србији има дугу традицију. Данас је недовољно развијено иако постоје добри природни услови. Винова лоза добро успева и на хумусом сиромашним, песковитим, али добро осунчаним брешжуљкастим и брдским теренима. Виноградарство је напредовало до 60-их година ХХ века када су се виногради простирали на више од 130 000 ha, а производња вина била 200-300 милиона литара. Сада се винова лоза гаји приближно на 80 000 ha и производња вина износи 150-200 милиона литара.

Ратарство, воћарство и виноградарство
Позната виногорја:
Палићко
Фрушкогорско
Вршачко
Смедеревско
Шумадијско (Опленачко)
Крајинско (Тимочко)
Жупско
Крушевачко
Метохијско и др.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ !