Израда библиографија цитираности научних радова - jедна специфична услуга Универзитетске библиотеке"Светозар Марковић" у Београд

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Цитираност
У научном раду је стандардна пракса позивање на резултате претходника и навођење тачних података о томе где и
када су ти резултати објављени.
Цитираност је одраз уважавања и коришћења резултата неког истраживања у даљем развоју науке, те је у том смислу и индикатор вредности и значаја тих објављених резултата.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Предности и мане коришћења цитатних индекса
Данас постоји довољно релевантних извора података о цитираности научне литературе, из којих се могу добити конзистентни и проверљиви подаци.
Недостаје свест да су то сирови подаци, који се могу користити за поређења само у границама појединих научних области.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Базе података као извор информација о цитираности
Комерцијалне базе доступне у Србији
Web of Science (ISI Thompson)
Scopus (Elsevier)
Базе са отвореним приступом:
Google Scholar (Google)

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Web of Science, Scopus
Web of Science покрива између 10 и 12% научних часописа, који се сматра светским врхом, према мишљењу самих научника који цитирају те часописе.
Покривеност је знатно боља у природним и техничким наукама које су по свом карактеру међународне, него у дисциплинама које су везане за локалну средину. Чине га:
Science Citation Index Expanded са 6.650 часописа из природних наука, медицине и технике, и покрива период од 1900. до данас, у Србији од 1945.
Social Science Citation Index са 1.950 часописа из друштвених наука, покрива период од 1956. до данас, у Србији од 1956.
Arts and Humanities Citation Index са 1.160 часописа, покрива период од 1975. до данас, у Србији од 1975.
Journal Citation Reports, једина база података о цитираности часописа.
Scopus постоји од 2006. Обухвата претраживе библиографске референце и апстракте из чланака од 1966. године и цитиране референце од 1996. године.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Структура по научним областима WOS

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Структура по научним областима Scopus

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Scopus и Web of Science
На слици преузетој из презентације професора информационих наука Петера Јача јасно се види разлика у опсегу ове две комерцијалне базе података.
Без обзира на то што је број записа у бази Scopus до данас достигао број записа у Web of Science, покривеност цитиране литературе је више него двоструко већа у Web of Science.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Google Scholar
Google Scholar је бесплатно доступан претраживач интернета који пописује све изворе присутне на интернету и успоставља везе између њих, између осталог и преко цитиране литературе.
Није објављено које часописе и остале публикације покрива, зна се само да покрива све које су у отвореном приступу бар до нивоа апстракта. Користи Google-ов софтвер за претраживање и рангирање резултата.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Библиографије цитираности научника у Србији
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» и Библиотека Матице српске су једине две референтне институције у Србији које се баве израдом библиографија цитираних радова према бази података Science Citation Index odnosno ISI Web of Science (WOS) а које финансира и признаје Министарство науке Србије.
Ова специфична библиотечка услуга подразумева велику одговорност библиотекара. Прецизност претраживања је од изузетног значаја за академско особље и истраживаче у нашој земљи, јер на основу наших резултата добијају звања, пројекте, постају чланови различитих еминентних асоцијација као што је Српска академија наука и уметности итд.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Претраживање цитираности у Универзитетској библиотеци
Израда библиографија цитираних радова у Србији започета је прво у Одељењу информација Универзитетске библиотеке 1980. Претраживање се ради тако што се сваки рад из библиографије аутора посебно претражује и то према првом аутору рада.
У почетку је то био повремени посао, а данас је, уз рад на едукацији, прерастао у једну од главних активности Одељења. Већина захтева се прима електронски, преко www.unilib.bg.ac.yu.
Пошто је цитираност радова и часописа у којима су радови објављени (импакт фактор) постала званични критеријум за вредновање научног рада у Србији, тако ће бити и у будуће.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Резултати претраживања цитираности у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» 2003-2007.
1000 аутора - 70.737 цитата

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Курсеви у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић»
У Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” је 2005. године одржан низ курсева на тему цитираности, претраживања цитираности и цитатних база.
Курсевима је присуствовало 120 библиотекара високошколских библиотека из целе Србије.
У 2008. смо започели са два везана курса о цитираности: “Евалуација научног рада, цитираност и Impact factor часописа” и “Цитатне базе података (Web of Science, Scopus и Google Scholar)”. До сада је одржано 9 курсева са 93 полазникa.
Исте курсеве одржаћемо и у Нишу и Крагујевцу, а у Новом Саду исте курсеве ће држати библиотекари Рефералног центра Библиотеке Матице српске.