Pastki jagʻ topagrafiyasi

Содержание

Слайд 2

Tishlarning turli guruhlarida tish bo'shlig'i va kanallarining tpografiyasi.

Tish bo'shlig'i-turli xil konfiguratsiyaga ega

Tishlarning turli guruhlarida tish bo'shlig'i va kanallarining tpografiyasi. Tish bo'shlig'i-turli xil konfiguratsiyaga
bo'lgan murakkab tizimdir.
Tish bo'shlig'i toj va ildizga bo'linadi.
Ushbu nisbat hayot davomida o'zgaradi. Bunga sabab Yosh kattalashishi bilan, tish bo'shlig'ida ikkilamchi dentin xosil boʻlishi hisoblanadi.

Слайд 3

Tish bo'shlig'ining 8 ta konfiguratsiyasi mavjud.

Tish bo'shlig'ining 8 ta konfiguratsiyasi mavjud.

Слайд 4

I tipning tuzilishi - bitta ildiz kanalining mavjudligi, bu turdagi ildiz kanali

I tipning tuzilishi - bitta ildiz kanalining mavjudligi, bu turdagi ildiz kanali
ko'pincha markaziy kurak tishlarda joylashgan.

Слайд 5

II tip - bu ikki ildiz kanali bilan boshlanib,ildizning oʻrta qismida birlashadi

II tip - bu ikki ildiz kanali bilan boshlanib,ildizning oʻrta qismida birlashadi
va bitta apikal bilan tugaydi.

Слайд 6

III -tip-Tish ildizining pastki uchdan bir qismida ikkita kanalga ajraladi va apikal

III -tip-Tish ildizining pastki uchdan bir qismida ikkita kanalga ajraladi va apikal
qism yaqinida yana birlashib oladi.Bu kanfiguratsiya bakavoy tishlarda uchraydi.

Слайд 7

IV -tip-Bitta ildizda ikkita mustaqil kanal boʻladi va ular ildiz oxirida ikkita

IV -tip-Bitta ildizda ikkita mustaqil kanal boʻladi va ular ildiz oxirida ikkita
apikal teshik orqali chiqadi.Bunday kanal pastki premolyar,molyar va kurrak tishlarda uchraydi

Слайд 8

V тип —bitta ildizda bitta kanal boʻladi lekin oxirida ikkiga ajralib apeksdan

V тип —bitta ildizda bitta kanal boʻladi lekin oxirida ikkiga ajralib apeksdan
ikkita boʻlib chiqadi.Bunday kanal koʻpincha pastki birinchi premolyarlarda uchraydi

Слайд 9

VI тип Pulpa kamerasidan keyin ikkita kanal bilan boshlanib ildiz oʻrtasida birlashadi

VI тип Pulpa kamerasidan keyin ikkita kanal bilan boshlanib ildiz oʻrtasida birlashadi
va apeksdan chiqishda ikkiga boʻlinadi

Слайд 10

VII тип — pulpa kamerasdan keyin bitta kanal bilan boshlanib ildiz oʻrtasida

VII тип — pulpa kamerasdan keyin bitta kanal bilan boshlanib ildiz oʻrtasida
torayadi va ikkiga ajraladi keyin yana birlashib apeksdan chiqishda ikkiga boʻlinadi

Слайд 11

VIII тип —Bitta ildizda 3 ta kanal boʻladi

VIII тип —Bitta ildizda 3 ta kanal boʻladi

Слайд 12

Пастки жагнинг марказий курак тишлари.

Ургача узунлиги 21 мм (19-23мм), 70% -

Пастки жагнинг марказий курак тишлари. Ургача узунлиги 21 мм (19-23мм), 70% -
1 илдизи, 1 канали бор. 30% - 2 канал учрайди. Илдиз купинча тугри 20% холатда дистал томонга эгилган булади. Тиш бушлиги тил томондан очилади

Слайд 13

Пастки жагнинг ён курак тишлари.

Уртача узунлиги 22 мм (20-24 мм). 57%

Пастки жагнинг ён курак тишлари. Уртача узунлиги 22 мм (20-24 мм). 57%
тишнинг 1 илдизи, 1 канали булади, 30% - 2 илдиз - 2 канал, 13%- 2та кушилиб кета- диган каналлар мавжуд. Купинча илдиз учи дистал томонга эгилган булади.Тиш бушлиги тил томонидан очилади

Слайд 14

Пастки жагнинг козик тишлари

Уртача узунлиги 26 мм (26,5-28,5 мм). Одатда бу тишда

Пастки жагнинг козик тишлари Уртача узунлиги 26 мм (26,5-28,5 мм). Одатда бу
1 илдиз, 1 канали бор, лекин 6%-иккита канал булиши мумкин. Канал яхши утувчи. кенг,овал шаклдаТиш бушлиги тил томонидан очилади. Илдиз каналига кириш учун бушлик гумбази олинади, каналга кириш жойи воронкасимон кенгайтирилади

Слайд 15

Пастки жагнинг биринчи премоляри

Уртача узунлиги 22 мм (20-24 мм), 73,5%-1 илдиз, 1-канали

Пастки жагнинг биринчи премоляри Уртача узунлиги 22 мм (20-24 мм), 73,5%-1 илдиз,
бор; 6,5% - иккита кушиладиган канали булиши мумкин; 19,5%- 2 илдиз ва 2 канал хдм учрайди. Тиш бушлиги буйин кисмидан пастрокда кенгаяди ва илдиз учига бориб тораяди

Слайд 16

Пастки жагнинг иккннчи премоляри.

Пастки жагнинг иккннчи премоляри. Уртача узунлиги 22 мм (20-24

Пастки жагнинг иккннчи премоляри. Пастки жагнинг иккннчи премоляри. Уртача узунлиги 22 мм
мм). 86,5%-1 илдиз, 1 канал бор, ле- кин 13,5%-2 илдиз, 2 канал булиши мумкин. Илдиз канали яхши утувчи. Илдиз бироз дистал томонга букилган. Тиш бушлиги чайнов юзаси оркали очилади

Слайд 17

Пастки жагнинг бириичи моляри

Уртача узунлиги 22 мм (20-24 мм). Одатда иккита илдизи

Пастки жагнинг бириичи моляри Уртача узунлиги 22 мм (20-24 мм). Одатда иккита
(97,8%), Зта капали бор. 2,2% учта илдиз учраши мумкин. Дистал канали овал шаклда, яхши утувчи, медиал. Илдиз- да иккита канал - медиал-лунж ва медиал-тил, 40-45% иккала канал битта чукки тешиги билан тугалланади.Каналларга кириш те-шиклари учбурчакни эслатади. Тиш бушлиги чайнов юзадан дистал канал томонга очилади.

Слайд 18

Пастки жагнинг иккинчи моляри.

Уртача узунлиги 21мм (19-23 мм). Одатда 2 илдизи,

Пастки жагнинг иккинчи моляри. Уртача узунлиги 21мм (19-23 мм). Одатда 2 илдизи,
3 канали бор. Мезиал каналлари 49% чуккида кушилиб ке- тади. Дистал илдизда битга канал булиб, 28% - 2та булиши хам мумкин. Дистал илдиз 74%) тугри йуналган, мезиал илдиз эса 84% дистал томонга кийшайган, 8% медиал ва дистал илдизлар кушилиши мумкин. Тиш бушлиги уртада жойлашган булиб, туртбурчакни эслата- ди. Тиш бушлиги чайнов юзадан очилади.