Преглед историје рачунарства

Периоди у развоју рачунара
Премеханички период
Механички период
Електромеханички период
Електронски период

Премеханички период
Развијено бројање (до 5000. г.п.н.е)
Појава првих писама (око 3000. г.п.н.е) – Сумери
Формиран абакус (1200-1100. г.п.н.е)
Аристотел поставио темеље логике (око 330. г.п.н.е)

Премеханички период
Потреба за бројањем и рачунањем
Абакуси - рачунаљке

Премеханички период
У IX веку усавршен индо-арапски бројни систем
Абу Абдулах Мухамед ибн Муса ал Хорезми
“Ал Хорезми о индијским бројевима” – “Algoritmi de Numero Indorum”

Премеханички период
Ренесанса у Европи – XIII век
Штампарска машина Јохана Гутенберга (средина XV века) – могућност убрзаног ширења знања
Aналогне рачунарске справе

Механички период
Прве машине за рачунање
Блез Паскал (1623-1662)
Паскалина – прва машина за сабирање

Механички период
Готфрид Вилхелм Фрајхер фон Лајбниц (1646 – 1716) унапредио паскалине – све 4 основне рачунске операције
Лајбницов цилиндар

Механички период
Томас де Кулмар – прва успешна машина за рачунање са свим операцијама (XIX век) - аритмометар

Механички период
Чарлс Бебиџ (1791 – 1871) – отац рачунарства
Диференцна машина
Аналитичка машина – први рачунар – програмирање бушеним картицама
Августа Ада Бајрон (1815 – 1862) – први програмер

Електромеханички период
Откриће електричне енергије (друга половина XIX века)
Херман Холерит – аутоматизација пописа становништва у САД (1890)
Основао Industrial Business Machines Corporation

Период електронских рачунара
Други светски рат (1939 – 1945) – убрзан развој технологије
Џон Винсент Атанасов и Клифорд Едвард Бери – први потпуно електронски дигитални рачунар АБЦ (ABC – Atanasoff- -Berry Computer) – непрограмабилан!
Универзална Тјурингова машина (1936)– Алан Тјуринг (1912-1954)

Период електронских рачунара
Електромеханички рачунар Марк I (1944) – израз баг (енг. bug)
Запремина 23m³ (16mx2,4mx0,6m)
Маса 4500 kg
Снага 3,7 kW

Период електронских рачунара
ЕNIAC (Electronic Numeric Integrator and Computer) – први електронски програмабилни рачунар – Џон Адам Преспер Екерт и Џон Вилијам Мокли (1946)
Увео могућност гранања

Период електронских рачунара
Мокли и Екерт пријавили патентна права на Енијак (1947) – одобрено 1964.
1971. почиње суђење око патентних права
1973: „Екерт и Мокли нису самостално први изумели аутоматски електронски дигитални рачунар, него су уместо тога развили ову справу која је предмет спора на основу оне од др Џона Винсента Атанасова.“

Период електронских рачунара
Џон фон Нојман (1903 – 1957) – описао архитектуру савремених рачунара
Рачунари са ускладиштеним програмима
Процесор + меморија
Архитектура на следећем
слајду

Период електронских рачунара

Период електронских рачунара-прва генерација
Прва генерација рачунара: радили на принципу вакуумских цеви (почетак 1940-их - крај 1950-их)
ABC (Atanasoff – Berry Computer)
ENIAC
IBM 650 – Први рачунар који је масовно произвођен

Период електронских рачунара-прва генерација
Вакуумске цеви – компоненте са два или више терминала
Омогућиле конструкцију логичких кола – AND, OR, NAND, NOR, NOT

Период електронских рачунара-прва генерација

Период електронских рачунара-друга генерација
Друга генерација рачунара: дискретни транзистори у логичким колима(крај 1950-их – половина 1960-их)
Транзистор – направа за појачавање или прекидање електричног сигнала
Има барем три прикључка

Период електронских рачунара-друга генерација
Џон Бардин, Волтер Братејн и Вилијам Шокли - креирали први транзистор у Бел лабараторијама 1947.
Данас постоје различите врсте: MOSFET (Мохамед Атала), JFET, биполарни…
FET – field effect transistor
MOS – metal oxide semiconductor

Период електронских рачунара-друга генерација
Први виши програмски језици – омогућавају апстраховање хардвера
Програмери не морају директно да познају архитектуру рачунара да би могли да пишу програме
Доминира ИБМ

Трећа генерација рачунара: интегрисана кола (чипови) (половина 1960-их – половина 1970-их)
Интегрисана кола – монолтиска, компоненте се креирају директно на чип
Почетак – технологија мале интеграције (SSI-small scale integration), свега неколико десетина транзистора по чипу
Период електронских рачунара – трећа генерација

При крају периода технологија средње интеграције (MSI – medium scale integration), до 1000 транзистора по чипу
Програмски језик C – Денис Мекалистер Ричи
Оригинално намењен за писање
помоћних рутина за UNIX оперативни
систем
Период електронских рачунара – трећа генерација

Четврта генерација рачунара: високо интегрисана кола
LSI – large scale integration
VLSI – very large scale integration: милиони транзистора по чипу
Креација првих микрочипова (Intel 4004)
Apple, Microsoft, Intel, IBM...
Период електронских рачунара – четврта генерација

Гордон Мур, кооснивач компаније Intel
Број транзистора на микрочипу дуплира се сваких 18 месеци
Муров закон